Материјали и технологије за заштитни оклоп шасије (оклоп шасије) прошли су неколико генерација еволуције. Производи ране прве{1}}генерације углавном су садржавали асфалт, били су јефтини, али су били склони пуцању након сушења. Акумулација воде у овим пукотинама могла би да изазове „ефекат батерије“, погоршавајући корозију шасије, па их је тржиште постепено избацило из употребе. Производи друге{4}}генерације били су на бази уља-(на бази растварача-) инхибитори рђе шасије, чији су разређивачи често били веома токсичне компоненте као што је толуен, штетне за људе. Добијени лепљиви слој је био тврд, склон пуцању и недостајао му је еластичност, са осредњом звучном изолацијом. Ретко се користе у областима са строгим еколошким прописима.
Трећа{0}}генерација растворљивих у води-(еколошки прихватљивих) инхибитора рђе шасије користе воду као разређивач, не садрже токсичне супстанце и имају предности као што су јака адхезија, добра еластичност лепљивог слоја и значајна звучна изолација шасије, што их чини главним избором на тренутном тржишту. Најновија четврта-генерација производа користи композитне боје од полимерне смоле и друге материјале, додатно оптимизујући еколошку прихватљивост, стабилност и заштитне перформансе, што их чини избором за врхунско-тржиште. Од раних производа који садрже асфалт и токсичне раствараче до данашњих еколошки прихватљивих,-материјала за премазе високих перформанси, технолошка итерација оклопа шасије одражава све-веће захтеве тржишта за заштитним ефектима, еколошким стандардима и удобношћу вожње.
